Templarski gambit

Templari, kao i ostala tajna, delimično gnostička društva, bili su više nego dobro upućeni u zakone sudbine, koji upravljaju ovim svetom.Produkt sistema ekstremnog hrišćanstav, okrenutog svetim ratovima i nit koja je sve to uvezivala, ponajviše finansiski, obavezivala ih je na pokornost centrima moći koje su u međuvremenu prerasli.

Pre nego što pređem na objašnjenje njihove uloge u distribuciji moći upravljanja ovim svetom, treba objasniti izraz gambit, barem onima koji ne igraju šah. Gambit je naziv otvaranja partije u šahu, u kojoj u cilju zaoštravanja igre, jedan od igrača žrtvuje figuru.
Skoro dva veka dominirali su u Krstaškim ratovima i upravljenjem novoosvojenim zemljama, posebno što se tiče protoka finansija. Usput su dobili pravo korišćenja poreskih prihoda na teritorijama kojima su upravljali.
Osim borbe za finansisku moć, red se uključio u aktivnu potragu za osnovnim hrišćanskim relikvijama, pomoću kojih su tad, ali i danas mogli da kontrolišu ckvu. Sveukupno kad se pogleda od samog nastanka uključeni su stalnu borbu za moć i kontrolu svetskih dešavanja.
Međutim, glavni izvor prihoda i moći Templara je ležao pre svega u njihovom inovativnom pristupu rukovanju novcem kojim su raspolagali. Templari su prvi uveli neku vrstu čekova – potvrda koje su izdavali hodočasnicima koji bi u svojoj zemlji uplatili određenu sumu Templarima, a po dolasku u Svetu Zemlju je podizali ne izlažući se opasnosti nošenja velike količine gotovine sa sobom.
Zbog svega ovoga bogatstvo Templara je raslo ogromnom brzinom, a zajedno sa njim i njihov ugled i politička moć. Međutim, kako se na kraju ispostavilo, ta moć im je naizgled i došla glave.
Početkom XIV veka, dugovi francuskog kralja Filipa Lepog prema templarima su narasli preko svake mere. Filip se onda, priteran uza zid, poslužio lukavstvom – bukvalno je kidnapovao papu, doveo ga u Francusku, i optužio ih za jeres i bogohuljhenje. Templari, na čelu sa vrhovnim vođom Žakom de Moleom, su pohapšeni i podvrgnuti mukama, pod kojima su priznali sve i svašta – od homoseksualizma do obožavanja satane. Svo njihovo bogatstvo je tada zaplenjeno, mada o tome postoje i drugačije priče, prema kojima je blago Templara sklonjeno na sigurno mesto, pa je Filip ostao kratkih rukava. Žak de Mole je zajedno sa velikim brojem Templara spaljen na lomači, sa koje je prokleo papu Klimenta i kralja Filipa da u roku od godinu dana dospeju pred sud božiji, što se i desilo. Papa Kliment je umro za nepunih mesec dana, a Filip Lepi sedam meseci kasnije.
To je bio zvaničan kraj Templarskog reda. Veliki broj Templara je tada prebegao u Škotsku i u druge delove Evrope, i tu počinje jedna druga skrivena priča njihove moći.
Pre pada u nemilost, Templari su raspolagali svijim fabrikama oružja, medicinskim ustanovama, i velikom flotom.
Prevelik zalogaj za mnoge feudalne gospodare tog doba. Međutim, ono čega su se bojali i što je bilo izvesno, jeste savez tadašnjih Evropskih vladara protiv njih. Templari su ovo znali, zahvaljujući razvijenoj mreži špijuna na svim relevantnim dvorovima tog vremena. Balans između Templara i evropskih vladara držao je Papa.
Uvidevši mogućnost da u skorije vreme uđu u otvoreni sukob sa kraljem Francuske, templari su se odlučili za akciju, malo neobičnu, ali vekovi su pokazali vrlo efikasnu.
Preko svojih agenata na Francuskom dvoru počeli su da snabdevaju Filipa informacijama o velikim količinama novca u svom posedu na teritoriji Francuske.
Dok su Filipu davane informacije koje su podsticale apetite, novac je tajno prebacivan u druge delove Evrope.Za to vreme Filip kidnapuje i prebacuje Papu u Francusku kako bi obezbedio u ono vreme najvažniju podršku, i proglasio Templare za jeretike.
Filipov glavni savetnik, kancelar nogare spada u one koji su igrali duplu igru. Kada se pogleda datum određen za obračun sa viteškim redom, astrologija otkriva smislenu prevaru unutar samih Templara koji su žrtvovali status i deo ljudstva, kako bi zadržali moć i novac, sa kojim su prešli bukvalno u „ilegalu“. Petak, Venerin dan, 13. oktobar, Sunce(znak kraljevske vlasti) u Vagi-znaku slabosti, Mesec u Biku (simbolika velikog novca), aspektovan Merkur Saturn konjunkcijom, iz Škorpije koja ukazuje na skrivanje i prevoz preko vode, i konačni Mars u Jarcu egzaltiran u znaku materijalnog sveta, pokazuje bivše vitezove, sada bankare koji će uskoro ogromnim kapitalom kontrolisati svet.
Tako je i bilo, najistaknutiji vitezovi su pohapšeni, mučeni i na kraju spaljeni. Svesno su žrtvovani od strane onih koji su shvatili da je novac ubojiti od mača, posebno kad je oslobođen kontrole i opranog porekla. Oni drugi koji su žrtvovali svoju braću, uspešno su iz Pariskog hrama, rasporedili novac u Londonu, i u Škotskoj čiji Kralj Robert I ih je svesrdno dočekao. Od tada počinje sklapanje globalnog bankarskog sistema, koji kontroliše kompletnu svetsku privredu, kroz ratove i sunovrate država. Od 13. oktobra 1307. taj kapital je anoniman, samim tim nepredvidiv i nemoguć za obzdavanje.
Kreatori templarskog gambita su se postarali da se kletve Žak de Moleja ispune tako što su otrovali i Papu i Filipa, i time zavarali trag ove velike prevare.
Sledeći potez je formiranje svih tajnih društava koja su danas poznata, kao i ona koja će tek to postati, u svrhu suptilne kontrole sistema. Takođe svoj kapital su ulagali u prve revolucije po Evropi, uključujući naravno i Francusku iz 1789. kada je jedan od glavnih ciljeva bio dokopati se bogatstva feudalaca.
Proces borbe za kontrlu materijalnog sveta koji je započet stvaranjem prvih država, preoblikovan je Tempalrskim gambitom, i u najskorije vreme će krenuti u novu fazu, obaranje država u korist autonomnih finanasiskih sistema, predvođenih bankama, fondovima i međunarodnim korporacijama. I današnji protesti na Wall Street-u, padovi evropskih vlada i sve globalne ekonomske krize rezultat su događaja iz 1307. god.
Nevidljiva finansiska ruka upravlja svetom i polako pojačava stisak.
DODATAK:
Templara je bilo u Srbiji, a pretpostavlja se da su prvi hramovnici na ove prostore došli s kraljicom Jelenom Anžujskom, ženom kralja Uroša I Nemanjića. Zapadni svet je Srbiju smatrao bastionom protiv turske najezde i otud na ovim prostorima mnoštvo vitezova poteklih iz redova templara, mada oni u doba ratova s Turcima već nisu postojali. Najpoznatiji redovi, tačnije podredovi templara, koji su se borili na ovim prostorima su vitezovi zmaja, zvezde i ljiljana. Za vladavine despota Đurđa Brakovića u Srbiji kovan je novac s ugraviranim ljiljanom, pa se pretpostavlja da je Despot bio član pomenutog reda. Istoričari tvrde da su od godine 1435, kad je započeta gradnja Smedereva, pa do njegovog pada u turske ruke 1459, taj grad branili vitezovi potekli od templara.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *