Kljukanje proteinima bacanje novca

Interesovanje za visokoproteinske proizvode je sve veće iako potrošači koji kupuju proteinske šejkove i pločice od toga verovatno nemaju mnogo koristi, smatraju stučnjaci za ishranu. Potrošači su, posebno ljubitelji teretana i vežbanja, samo žrtve dobrog marketinga, upozoravaju dijetetičari.

U Velikoj Britaniji su brojni supermarketi postavili posebne police za visokoproteinske proizvode i na osnovu podataka „Evromonitora“ procenjuje se da je samo tržište proteinskih proizvoda za sportiste, koje isključuje većinu poznatih brendova, dostiglo u 2016. vrednost od 413 miliona funti, a da će za pet godina vredeti gotovo 750 miliona.

Među brendovima koji su u proteklih godinu dana, odgovarajući na trend na tržištu, uveli verzije svojih proizvoda sa većim sadržajem proteina su „vitabiks“ (Weetabix), „šrediz“ (Shreddies), „mars“, „snikers“.

Stručnjaci napominju da potreban dnevni unos proteina zavisi i od težine i navode da je u SAD preporučen unos minimalno 0,8 grama po kilogramu telesne težine.

Dijetetičarka i portparolka Britanskog udruženja dijetetičara Ana Danijels kaže da ljudi pogrešno misle da im je potrebno više proteina, iako ih većina uzima u dovoljnoj količini, jer su te potrebe male. Kako je dodala, sportistima je zaista neophodno više proteina, ali mogu da ih uzmu iz jaja, mleka, mesa.

„Većini nas, koji idemo u teretanu na sat vežbanja dva puta nedeljno, nisu potrebni dodatni proteini, jer smo ih već dobili kroz izbalansiranu ishranu“, istakla je Danijelsova.

I šefica tima nutricionista engleske agencije za javno zdravlje Alison Tedston kaže da ljudi uzimaju mnogo više proteina od poreporučenog unosa i da tako, osim ako su redovno u teretani, samo bacaju novac na proteinske suplemente.

Prema podacima „Evromonitora“, koji se odnose na napitke, proteinske proizvode u prahu i proteinske pločice sa minimum 20 grama proteina, tržište hrane za sportiste poraslo je od 2011. za oko 160 odsto.

Istraživanje kuće „Nilsen“ ukazalo je na rast prodaje proteinskih pločica od 63 odsto u 2015. u odnosu na 2014. godinu, dok podaci „Mintela“, objavljeni u avgustu 2016. godine, ukazuju na to da je na tržište izašlo 40 odsto više visokoproteinskih proizvoda nego 2015. godine.

Profesor dijetetike na Kraljevskom koledžu u Londonu Tom Sanders kaže da su ljudi obuzeti „nutri-blebetanjem“, preneo je britanski dnevnik Gardijan.

„Mnogo je priča u salama za vežbanje koje podstiču groznicu za visokoproteinskim šejkovima, takođe je velika potreba da se iskoristi proizvod koji je otpad mlečne industrije, a to je surutka“, rekao je Sanders i dodao da je to glupost i način da se proizvod koji ne košta mnogo prodaje po visokoj ceni.

Iako postoje dokazi da konzumiranje više proteina može da pomogne da se poveća mišićna masa, nutricionista i predavač na Univeritetu u Redingu Deni Komen kaže da je činjenica da ljudi jedu više proteina nego što im treba i da su njegovi dodaci izlišni.

Komen je radio sa uspešnim britanskim veslačkim timom i neki iz tima su mu rekli da ne uzimaju dodatne proteine, iako konzumiraju 6.000 kalorija dnevno.

„To je dobar marketing. Osim  ako ekstremno  vežbate ili imate ekstremne ‘lajfstajl’ ciljeve, nisu vam potrebni dodatni proteini“, smatra Komen.

Višak proteina izbacuje se kroz urin i stručnjaci ukazuju na to da ljudi koji uzimaju previše proteina „bacaju novac u toalet“.

Veći unos proteina nije štetan, osim za one sa bubrežnim bolestima, međutim, može da se pojavi problem ako se zbog velike potrošnje proteina smanji unos druge zdrave hrane, poput voća, povrća i žitarica, upozorila je Danijelsova i naglasila da brojni proizvodi sadrže mnogo šećera, malo vlakana i da nisu zdrav izbor za potrošače.

Daren Bil, osnivač portala Musclefood.com, koji prodaje posno meso i visokoproteinske pice i čokolade, čak i pivo, kaže da oni koji vežbaju žele da drže pod kontrolom ono što jedu.

„Da li ljudi jedu suviše proteina? Zavisi od njihovog zdravlja ili ‘fitnes’ cilja. Istraživanja pokazuju da ishrana bogata proteinima može da pomogne povećanju mišićne mase, uz izbalansiran unos ugljenih hidrata i masti. Naš cilj je da obezbedimo proizvode koji olakšavaju potrošačima da se drže plana zdrave ishrane“, rekao je Bil.

Portparol Udruženja za hranu i piće rekao je da su proizvođači hrane samo odgovorili na povećanu tražnju visokoproteinske hrane i pića. Takođe je istakao da postoje dokazi da su ljudi nakon što jedu hranu bogatu proteinima duže siti, što može da pomogne onima koji nastoje sa smanje unos hrane.

Proizvođači su odbili da komentarišu stavove stručnjaka, ali je „Marsova“ portparolka rekla da su pločice napravljene da budu „poslastica posle vežbanja, da bi se uživalo u izbalansiranoj ishrani“ dok su iz „Vitabiksa“ poručili da proteini za doručak „pomažu regulisanju apetita i dnevnog unosa hrane“.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *