Snaga simbola

Moć koju simboli nose u sebi oduvek je privlačna za ljude. Čak i danas, u doba u kojem materijalne perspektive vladaju ljudskom mišlju, mnogi drevni simboli, poput ankha, yin-yang-a, američkih indijanskih dizajna, piramida te mnogih drugih, poprilično su popularni u nakitu ili u kući. Zašto simboli drevnih civilizacija i dalje ostaju integralni deo našega društva, čak u toj meri da ih firme upotrebljavaju u komercijalne svrhe: u filmovima, kao logotipove, u televizijskim dokumentarcima itd.?
Ovaj članak se fokusira na svete simbole, simbole koji sadrže i predstavljaju nešto metafizičko, te spominje nešto od razloga zašto simboli pobuđuju toliku fascinaciju.
Simbologija, studiranje simbola, zvuči kao vrlo komplikovan predmet, ali interesantno, vi već imate nešto znanja o njima, a možda i malo intuicije, jer kako smo gore napomenuli, već smo okruženi, upotrebljavamo i nosimo simbole svaki dan.
Reč simbol znači “nešto što sadrži nešto drugo”. Simbol prenosi nešto, simbol reflektuje nešto, a bilo je rečeno da je najbolja vrsta simbola onaj simbol koji najčišće prenosi ono što reflektuje i gotovo ništa ne zadržava za sebe…
Postoji vrlo interesantna ideja koja je temeljna za razumevanje simbolizma, simbologiju ili simbole same po sebi, a ta je da sve što vidite u materijalnome svetu ima svoj duplikat u nevidljivom svetu. Ovo nije nova teorija. Ovaj koncept je prisutan u svim drevnim civilizacijama.
Zapadni filozof koji je to eksplicitno opisao i postavio bio je veliki filozof Platon. Platon je živio u antičkoj Grčkoj između 4. i 5. veka pr. ne. Jedan od važnih trenutaka Zapadne civilizacije je sramotna i nesrećna smrt Sokrata 399. pr. Kr. Sokrat je bio Platonov učitelj, a posle Sokratove egzekucije Platon se posvetio širenju filozofije koju je Sokrat podučavao.
Platon govori o nečem što se naziva “arhetipi”. Koncept arhetipova takođe  se ponekad naziva i “Oblici”, što je loš prevod s Grčkog, ili pak “Ideje”, što je puno bolji prijevod. A taj koncept kaže da su “arhetipovi” ili “ideje” nešto što stoji iza ovog materijalnog svijeta koji vidimo, dodirujemo, ili čujemo. Sve oko nas na ovome svetu je refleksija “ideje” te stvari.
Na primer, kada vidite kuglu, to je manifestacija ideje kugle. Da li ste ikada vidjeli savršeni jednakostranični trougao? Ili savršeni kvadrat? Ili savršeni krug? Ne, niste, jer oni ne mogu biti stvoreni u manifestiovanomm svetu. Bez obzira koliko savršeni krug, jednakostranični trougao, kvadrat, liniju ili pravougaonik mi pokažete, pronaći ćemo nesavršenost. Bez obzira koliko savršeno to napravili, uvek će biti neke nesavršenosti.
Savršene geometrijske figure ne postoje u ovome svetu. Ideja tih geometrijskih figura postoji, ali ne i fizički objekti. Matematički opis jednakostraničnog trougla je stvaran. Matematički opis savršenog kruga postoji. Ideje postoje, ali inkarnacija tih ideja je nesavršena u ovome svetu.
Koncept inkarnacije ideje je temelj za razumevanje što to simbol jeste. Simbol je “metafizički”. On ide preko fizičkog svijeta.
Ako posmatrate svemir, uvidećete da je ceo svemir simbol. Postoji nevjerojatna lepota u svemiru, a kada ga počnete ispitivati, i pokušate razumeti, tada ćete shvatiti da je on simbol nečega iza, nečeg nevidljivog.
Jedna od prvih stvari koju morate napraviti kako biste razumeli simbole, jeste da izađete iz ovoga sveta – makar malo. Morate se uzdići malo, kao kada želite pogledati šta vas okružuje, popnete se na drvo ili piramidu ili planinu kako biste videli malo dalje.
Ako ste se zaglavili u vlastitu kulturnu perspektivu, drugim rečima, ako je jedina perspektiva koju ste u mogućnosti percipirati vaša vlastita, koju je oblikovalo društvo, kultura, religija ili politika u kojima ste odgajani, tada će sve uvek izgledati strano. Nećete biti u stanju da vidite simbole ili ih razumete, vidćete samo stvari koje izgledaju strano. Stoga jedna od prvih stvari koje moramo napraviti jeste da pokušamo  iskreno razumeti, a to zahteva od nas da odemo malo iznad, te zauzmemo malo višu perspektivu,  suptilnije razumevanje, malo dublje shvatanje.
Kako bismo ostvarili  bolji pogled u ovu izgubljenu “nauku” znanu kao simbologija, uzmimo za primer simbol koji je danas poprilično popularan: Ankh. Izgleda kao krug ili oval koji je na vrhu velikog slova “T”. Zašto je Ankh neprestano popularan u nakitu? Ono što je interesantno je to što Ankh, koji nema živu religiju povezanu s njime već nekoliko milenijuma, vrlo popularan i dan danas.
Ankh dolazi iz starog Egipta. U hramovima drevnih Egipćana, pronađen je postavljen u rukama bogova. On simbolizuje večni život. Naziva se ključ života, i on je ključ misterija prirode. Upotrebljavao se za otvaranje vrata između vidljivih i nevidljivih svjetova. Što se tiče individualnog ljudskog bića, ovo se odnosi na razliku između fizičke i duhovne egzistencije.
Stari su verovali da sve ima dušu. Biljke, životinje, čak i zvezde imaju duše, vrlo velike duše. Duša kokoške očito nije ista kao duša čovjeka (iako ponašanje nekih ljudi danas može to ponekad dovesti u pitanje).
Prema drevnim Egipćanima, smisao života je duhovna evolucija. Inkarnacija je proces učenja, velika učionica. Ankh predstavlja otvaranje vrata između fizičkog života i duhovnog života. Međutim, ulazak u taj svet zahtjeva očišćenje i edukaciju: čišćenje kako bi nas oslobodilo lažnih stavova i pogrešnih razumevanja koja nas sprečavaju u realizovanju našeg punog potencijala, te edukacija koja iznosi vrline i darove koji su latentni. Stoga vi ste simbol, vi ste simbol vlastitog duha.
Konačno, možemo analizirati kompoziciju Ankha, iako ćemo najverovatnije propustiti nešto važno, baš kao što nam hemijska analiza ljudskoga tela neće reći puno o osobi koja ga nastanjuje. Ankh je kombinacija dva simbola, kruga i “T” ili Tau krsta. Krug predstavlja savršenost, duhovni svet beskraja.
Krst predstavlja inkarnirani duh ili manifestovanu materijalnu kreaciju. On je kombinacija vertikalne linije i horizontalne linije. Horizontalna linija je yin. Yin je mjesto gdje život započinje. Vertikalna linija je Yang, poput sunčevog zraka koja se spušta. Kako bi se desioživot, potrebno je imati te dve stvari, potrebno je imati – Majku Zemlju, gdje život započinje i potrebno je imati impuls života. Horizontalna linija je kao površina mora, a vertikalna linija je poput munje. To dvoje se kombinuje kako bi oblikovali krst, ili u slučaju Ankha, Tau, na kojem sedi krug. Tehnički činjenica da je Ankh kombinacija dva sveta simbola čini ga amblemom.
Studiranje jezika simbola je, zapravo učenje o prirodi, učenje o zakonima koji vladaju svemirom. Ankh je jedan od mnogih  simbola koji su namenjeni da pouče i pomognu duhovnu evoluciju ljudskoga bića, ili da zapiše neke  lekcije u svrhu edukacije. Kao dodatak tome, postoje jedinstveni simboli i amblemi koji predstavljaju škole mišljenja ili religije. Hijeroglifi i ideogrami svih drevnih civilizacija takođe su simboli.
Priroda je takođe puna simbola. Cvet, geometrijski obrasci žila lista, oznake na životinji ili insekti, konstelacije na noćnome nebu; sve su to simboli. Šta je s vašim snovima, težnjama i radu koje činite za vreme života, zar nisu možda i to simboli? Jesu. Mi živimo u svetu simbola.
Da li nam sveti simboli mogu pomoći? Da, mogu nas podsetiti na naš nevidljivi deo. Mogu nas podsetiti da imamo besmrtnu dušu. A u mnogim slučajevima, ako su lepo prikazani, mogu nas inspirisati. Ali mudrost je daleko moćnija od bilo kojeg simbola ili amajlije. Mudrost je stvarni Ankh, ključ prema nevidljivim dimenzijama, ključ koji otključava tolika vrata.
Najbolji način da se uče tajne simbola jest da se sledi preporuka antičkih Grka, “Spoznaj samoga sebe” – što je ekvivalent da se nauči tajna iza jednog od najvećih simbola: ljudskoga bića, simbola besmrtne duše i simbola svemira.

izvor: http://www.newacropolisuk.org/articles.php?artid=10

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *