Prokletstvo Žaka de Moleja

Skoro da nema teorije zavere u kojoj se ne pomenu vitezovi templari. Ovaj katolički monaško-viteški red, koji je zvanično postojao svega dva veka, osmislio je moderno bankarstvo i uticao na neke od najvećih istorijskih događaja, pa i danas utiče na sve tokove novca, tvrde teoretičari.


Red siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama, kako je zvanično ime templara, osnovao je Uge de Pejen 1119. On i osam njegovih vitezova, svi rođaci, sebi su kao cilj postavili zaštitu hodočasnika u Svetoj zemlji, a kralj Boldvin II dozvolio je da im sedište bude Hramovna gora u Jerusalimu, mesto Solomonovog hrama.

Ogromna moć

Na Saboru u Troju 1129. templari su postali junaci Evrope, a papa im je dao gotovo apsolutnu moć.

Zahvaljujući tome Red siromašnih vitezova postao je veoma bogat – prikupljali su novac i zemlju od plemića, a njihove sinove regrutovali su u svoje redove. Kad je Sveta zemlja ponovo pala u ruke muslimana, templari nisu prestali da postoje, već su samo promenili misiju. Prerasli su u red bankara koji je davao novac na pozajmicu, a od njih su zavisili i neki od najmoćnijih evropskih vladara.

Zbog bogatstva, a i straha od njih, francuski kralj Filip IV Lepi rešio je da ih uništi. U petak 13. oktobra 1307. njegovi agenti uhapsili su deo templara koje su zatim mučili zbog jeresi. Oni su priznali da su homoseksualci, ali i da veruju u neverovatno biće – Bafometa. Poslednji veliki majstor Žak de Mole spaljen je na lomači 1314.

Spasli blago

Iako je kralj Filip želeo da uzme njihovo blago, prema legendama, samo dva dana pre početka progona 17 templarskih galija sa zlatom i artefaktima napustilo je Francusku.

Red siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama možda je zvanično prestao da postoji, ali legende o njemu, kojih je već bilo, počele su da cvetaju. Zbog Solomonovog hrama tvrdilo se da su oni na Hramovnoj planini uspeli da pronađu neke od najznačajnijih relikvija na svetu – zavetni kovčeg, torinski pokrov i sveti gral.

To je dovelo do toga da su postali tajno društvo koje je inspirisalo nastanak velikog broja filmova i knjiga poput „Da Vinčijevog koda“, „Fukovog klatna“, „Nacionalnog blaga“…

– Red koji je stvorio moderno bankarstvo preživeo je tako što se preselio u Alpe i tamo osnovao državu Švajcarsku, odakle grupa bankara kontroliše bogatstvo elite. Švajcarski kantoni i danas imaju zastave nalik templarskim, a čuvena Švajcarska garda takođe je naslednik vitezova templara koji brine o sigurnosti pape i Vatikana – piše Stiven Sora u knjizi „Tajna društva i američka elita“.

Osveta

On objašnjava da su templari osim u Švajcarskoj preživeli tako što su stvorili ili obnovili masonsku organizaciju, ali i da su organizovali piratske države i bogatili se prodajom robova i droge. Mnogi teoretičari smatraju da su templari opstali i da su stajali iza mnogih istorijskih događaja poput Francuske buržoaske revolucije.

– U jutro 21. januara 1793. francuski kralj Luj XVI izveden je na trg Konkord da bi bio pogubljen. Sečivo je palo u 10.15. Dželat je podigao odsečenu Lujevu glavu, a onda je, prema legendi, jedan čovek skočio na platformu i zamočio prste u krv mrtvog kralja. Podigao je ruke i povikao: „Žak de Mole, sada si osvećen“ – piše Šon Martin u knjizi „Templari“.

Kad su hapšeni, templari su priznali najrazličitije jeresi, pa u mnogim mitovima se s njima povezuje upravo verovanje u kabalu, magiju i Bafometa. Ovaj bradati idol s rogovima i ženskim dojkama prvi put se pominje tokom uništenja templara, ali je kasnije povezan sa satanom, pa zato mnogi teoretičari zavera smatraju da je cilj templara uspostavljanje novog svetskog poretka – kraljevstva antihrista.

Akcija Filipa IV protiv templara počela je 13. oktobra 1307. Pošto je tog dana bio petak, od tog trenutka počelo je verovanje da je petak trinaesti baksuzan dan kad se treba čuvati svega. Navodno, nakon što su ljudi kralja Filipa IV i pape Klementa V mučili Žaka de Molea i izveli ga na gubilište, veliki majstor templara je ustao i prokleo papu i kralja. Prvi je umro mesec dana kasnije, a drugi posle sedam meseci.

Vera i oklop

Ideja sveštenika koji nose oružje nije odmah naišla na odobravanje, jer su mnogi u Evropi smatrali da monasi ne mogu istovremeno biti i vitezovi. Ipak, uticajni Bernar de Klervoks, inače nećak jednog od vitezova osnivača, u eseju „U slavu novog viteštva“ stao je u njihovu odbranu:
„Vitez templar je neustrašiv vitez, osiguran sa svih strana, jer je njegova duša zaštićena oklopom vere, a njegovo telo štiti oklop od čelika. Zato ne mora da se plaši ni demona ni ljudi.“

Falsifikat
IZMISLILI TORINSKO PLATNO

Torinsko platno, platno na kojem navodno postoje obrisi lica Isusa Hrista prvi put je predstavljeno 1357. godine. Ispitivanje je pokazalo da je nastalo krajem 13. veka, a istoričari tvrde da su na njemu u stvari obrisi Žaka de Molea – piše Džon Lorens Rejmond u knjizi „Tajna društva“.

Zvanična istorija

– Osnovani 1119. godine u Jerusalimu
– Sedište im je bila Hramovna gora
– Po završetku krstaških ratova okrenuli su se bankarstvu
– 1307. kralj Filip IV pokrenuo je akciju protiv njih
– 1314. veliki majstor Žak de Mole spaljen je na lomači

 

Nakon mučenja i ponižavanja, zajedno sa drugim vitezovima, 18. marta 1314., Žak de Mole, poslednji veliki vitez templara, bio je spaljen na skeli.

Žak de Mole je uspešno organizovao između 1293. i 1305. godine brojne ekspedicije protiv muslimana i uspeo je da uđe u Jerusalim 1298. godine, porazivši sultana Egipta, Maleja Nacera, i 1299. u blizini grada Emesa.

Godine 1300. de Mole je organizovao invaziju na Aleksandriju i spremao se da osvoji Tartus na sirijskoj obali, ali je na kraju poražen.



1307. papa Klement V i kralj Francuske, Filip IV, naredili su hapšenje Žaka de Molea i ostalih vitezova pod optužbom za svetogrđe protiv Svetog Hrista, jeres i idolopoklonstvo prema Luciferu.

Mole je pod torturom proglasio i priznao optužbe koje su mu izrečene; iako ih je kasnije povukao.

To je dovelo do njegove smrti jer je na kraju bio spaljen na skeli pred katedralom Notr Dam, gde se na neko vreme povukao pre njegovog spaljivanja.

Pre nego što je umro, ponosan na lojalnost Francuskoj sa kojom su on i njegovi ljudi trijumfovali u bilo kojoj misiji koja im je bila poverena, i svesni da se kralj Francuske urotio da uništi templare, bacio je prokletstvo na sve one koji su bili uključeni u izdaju.


Pre nego što je umro, Žak de Mole je proglasio nevinost Reda i, prema legendi, prokleo krivce za urotu:

“Bog zna ko je pogrešio i grešio. Nesreća će uskoro zadesiti one koji su nas pogrešno osudili; Bog će osvetiti našu smrt. Svi koji su protiv nas će trpeti zbog nas. Molim vas da okrenete moje lice prema Devici Mariji, od koje je rođen naš Gospodar Hrist.”

Neki kažu da se njegovo prokletstvo ostvarilo, jer je papa Klement umro tek mesec dana kasnije, a kralj Filip je preminuo u lovačkoj nesreći pre kraja godine.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *